,,Аска и вук" - шестаци

Драги моји шестаци, навикла сам да причам са вама и ово је све ново за вас. И за мене. Надам се да се сналазите.  Пратите емисије на РТС-у и за сутра прочитајте у читанци  причу ,, Аска и вук".  Одговорите на следећа питања:
Књижевни род, врста, тема.
Да ли ово басна, бајка или нешто треће?  Зашто мислите тако?
Како је уметност спасила живот Аски? Која је сврха уметности у животу?


Домаћи зашито на мејл који имате до сутра увече. Пишите у wordu, неки рукописи су изузетно тешки за читање.😊

додатни материјал:

Аска и вук

(драматизација приповетке Ива Андрића)

ЛИКОВИ:

ПРИПОВЕДАЧ

ОВЧИЦА АСКА

ОВЦА АЈА

ВУК

ЧОБАНИ

СЦЕНА 1

Ливада. Приповедач стоји на брежуљку са стране. Иза њега, Аска и Аја шетају уз честа Аскина затрчавања према лептирима који лете око њих, често се удаљавајући од мајке и скрећући са пута. Чује се цвркут птица и повремено крекетање жаба.

ПРИПОВЕДАЧ: На Стрмим Ливадама, у овчијем свету,

     Овца Аја ојагњила дете склоно балету.

     Добра, лепа и паметна овчица је Аска,

     Мада мајку не слуша и за њом не каска.

     Прилично је живахна, али је и вредна,

     Да се мало смири, биће изванредна.

     Али једног дана, на крају разреда,

     Мајци игру помену, воли то, изгледа.

АСКА (умиљавајући се мајци, грлећи је):                                                                                                                 Мила моја мајчице, на балет ме пусти

     Уметност је сјајна, само се препусти.

ПРИПОВЕДАЧ: Узалуд се опирала мирна овца Аја,

     Наводила зашто је уметност аждаја.

АЈА (негодујући, одмахује главом забринуто):

    Несигуран то је позив, неће да те храни,

    Неизвестан, варљив, тежак, ко ће да те брани?

    А од свега најтежа је та твоја игра,

    Опасна, озлоглашена, зачас те изигра.

        (уздише, сузних очију уз повишен тон)

    И на крају, шта ће рећи овчији свет,

    Када моје дете упише балет?

ПРИПОВЕДАЧ: Тако Аја одговара своју малу Аску

     А све види да је ближа њеноме одласку...

СЦЕНА 2

Шума. Велика влажна стабла назиру се у полутами. Чује се потмуло совино хукање. На великој чистини, једно наспрам другог, срећу се овчица и вук.

ПРИПОВЕДАЧ: И прва година тако је прошла,

    Овчица је ведра јер је јесен дошла.

    Расејаност њена до шуме је води,

    Необични доживљаји њој су у моди.

    Али кад је била на једној чистини,

    Страх њене мајке тад се обистини:

    Лицем у лице су Аска и вук

    Па прича добија страшни призвук.

(Хукање замењује злокобно грактање врана.)

    Без гласа је остала овчица малена,

    Ножица јој подрхтава ко да је стаклена.

АСКА (гледајући вука, престрављено, за себе):

    Стари, дрски непријатељ добру гозбу жели.

    Како да се спасем? (одлучно) Играћу дан цели!

(Почиње да игра. Њени први кораци су несигурни, спотиче се, пада, застајкује и почиње изнова.)

    Корак ми је несигуран, на игру не личи,

    Једној балерини ово не приличи.

(Охрабрено подиже главу. Њени покрети су сада сигурнији, одсечнији. Изводи пируету за пируетом, подижући и спуштајући руке, бројећи у себи.)

ПРИПОВЕДАЧ: Кад је једном почела, схвати – не сме стати

    Смрт је у близини, мора заблистати.

    Покрет за покретом овчица изводи

    Један – и – два, вука хитро наводи.

    Покрети су кратки, да понавља мора,

    Не сме показати ни грам умора.

    А време пролази, вук чека и гледа,

    Док малена Аска покрете испреда.

ВУК (зачуђено трљајући очи одмахује у неверици):

    Ма шта је сад ово? Морам да се чудим,

    Ко сам ја и где сам, и да се разбудим.

    Радознао јесам, зато игру гледам

        (самопоуздано, одобравајуће, пратећи овчицу укорак)

    Овцу ћу појести кад чудо одгледам.

ПРИПОВЕДАЧ: Стари вук поче Аски да се диви,

    Потпуно га омамише покрети брижљиви.

    Сву је снагу уложила у игру спасења,

    Не слутећи шта све уме танка нога њена.

    Чим примети – он се буди и присећа ко је

    Корак она убрза, пожуре обоје...

(У даљини се чује тужни мекет овце, ужурбаност и галама чобана уз пропратно ударање оружја о оружје.)

    За то време се у селу болни мекет чује,

    Потрага се спрема, чобан довикује.

    И тако су путем уским кренули у шуму

    И видели то што им није пало на уму.

ЧОБАНИН: (изненађено, забезекнуто, гледајући Аску како игра док је вук прати)

    Шта то виде очи моје, сањам ли ја ово

    Стварност и машта мешају се сурово:

    Овца игра, вук је прати, призор ли је чудан.

(Добацује пушку другом чобанину.)

    Узми пушку, припуцај, да знам да сам будан!

(Зачује се оштар пуцањ кроз ваздух. Аска од страха пада на земљу. За то време, отрежњени, рањени вук покушава да побегне чобанима дубље у шуму. Један чобанин га прати. Чује се туп ударац о земљу ван сцене. Чобанин излази, носећи вука преко рамена.)

ПРИПОВЕДАЧ: Чу се пуцањ, паде Аска, вук поче да бежи

    Дотуче га чобанин, сад више не режи.

(Један чобанин носи вука преко рамена, други овчицу. Излазе из шуме и крећу према селу.)

    Па су тако њих двојица с овчицом и вуком

    Кренули пут села са јасним звиждуком.

СЦЕНА 3

Село. Чује се весела музика уз гласне, радосне узвике. У позадини је Аска која прво лежи на гомили сламе док је поред ње брижна Аја, а затим устаје, помало несигурно, осмехујући се мајци.

ПРИПОВЕДАЧ: А у селу граја гласна, победа се слави,

    Док Аскина расејаност дошла јој је глави.

    Дуго се опорављала, сад је добро дете,

    Мајку слуша, балет игра, шта на то кажете?

    „Игра за живот” Аскина је игра,

    Јер је смрт балетом успела да изигра.

    Годинама после, игра се тај балет

   У ком уметност и воља значе живот, улепшавају свет.

(Аска и мајка иду упоредо ливадом разговарајући. Око њих лети мноштво лептира којима Аска добаци благи осмех. Чује се цвркут птица и повремено крекетање жаба.)

(Завеса)